Демографија Косова и Метохије

С Википедије, слободне енциклопедије

Демографија Косова и Метохије обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Срби су били већинско становништво на Косову и Метохији од XIII до XVIII века,[1] док крајем XIX века као последица исељавања и протеривања Срба већина постају Албанци. Према последњем попису становништва из 1991. на Косову и Метохији живело је 194.190 Срба, док је број Албанаца тада процењен на 1.596.072 становника.


Етничке групе на КиМ
Година Албанци Срби1 Остали
1455[2] 1% 99.9% 1%
1871 32% 64% 4%
1899 48% 44% 8%
1921 66% 26% 8%
1931 60% 32% 8%
1939 57% 34% 9%
1948 68% 27% 5%
1953 65% 27% 8%
1961 67% 27% 6%
1971 74% 21% 5%
1981 77% 15% 8%
1991 82% 11% 7%
20002 88% 7% 5%
20072 92% 5% 3%
1 укључујући Црногорце (од 1948. до 1991.)
2 приближан податак
Извор: Статистичка канцеларија КиМ-а,
Светска банка (2000), OSCE (2005)

Становништво Косова и Метохије у средњем веку[уреди | уреди извор]

Становништво Косова и Метохије од 14. до почетка 20. века[уреди | уреди извор]

14. век[уреди | уреди извор]

Дечанска хрисовуља из 1330. године садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и северозападној Албанији, на метоху манастира Високи Дечани:

3 од 89 насеља су била албанска, остала су била не-албанска.
од 2.166 пољопривредних газдинстава и 2.666 кућа на подручјима сточарства, 44 су била албанска, (1,8%). Остала су регистрована као Словенска тј. српска.

Несрпска популација Косова и Метохије није прелазила 2% до краја 14. века.

15. век[уреди | уреди извор]

Године 1455,: турски катастарски попис (дефтер) (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у Истанбулу, 1972. Институт за Блискоисточне студије (Оријентални институт) у Сарајеву је урадио превод тог пописа под називом Област Бранковића — Опширни катастарски попис из 1455. године).

Област Бранковића је покривала око 80% данашње територије Косова и Метохије, бележећи на њој 480 села, 13.696 одраслих мушкараца, 12.985 кућа, 14.087 носиоца домаћинстава (480 удовица и 13.607 одраслих мушкараца). Уколико се број “глава породица” помножи са 4,4 или 4,6 чланова домаћинства добија се и број становника области. Број становника по националности није у потпуности тачан јер је за већину носиоца домаћинстава писао социјални статус, а не националност, тако уколико је неко био хром, слеп, поп, трговац уписивана је та одлика у место о социјалном статусу, па стога је вероватно и број националних мањина био незнатно већи, зна се да је само број католичких Словена у Јањеву био већи од 1 породице колико је пописано Хрвата). По националности носиоци домаћинстава су били:[3]

Године 1487, Турски попис Области Бранковића

  • Област Вучитрна:
  • град Пећ - 68% Словена (Срба)
  • 121 хришћанско домаћинство
  • 33 муслиманско домаћинство
  • 131 хришћанско домаћинство од којих су 52% у Сувом Грлу били Словени
  • Сеоска подручја:
  • 6.124 хришћанска газдинства (99%)
  • 55 муслиманска газдинства (1%)
Верска мапа територије данашњег КиМ у 16-17. веку.

17—18. век[уреди | уреди извор]

Током Великог бечког рата (1683—1699) који се водио између Османског царства и Хабзбуршког царства, Срби су стали на страну Хабзбурговаца у борби против Турака, Хабзбурзи су дошли до Скопља, али су ту потучени од Турака тако да су се вратили преко Саве и Дунава, бојећи се турске одмазде Срби се повлаче са њима и то је Прва сеоба Срба, са Косова и Метохије је отишло око 180.000 Срба (само из Призрена 20.000) и населили се на аустријске поседе Војводину и Војну границу. После тога исламизирани Албанци из високопланинског подручја Малесије насељавају углавном Метохију. Овај процес је настављен у 18. веку.

Слична ситуација се одиграла 1737. при Другој сеоби Срба.

19. век[уреди | уреди извор]

Током 19. века почињу неслагања у броју становника Косова и Метохије. Неки извори дају бројчану предност Србима, други Албанцима. Турска пописна статистика је нерелевантна јер је пописивала религијску припадност, а не етничку, и то користећи књиге рођених.

Истраживање аустријског физичара 1838. године Јозефа Милера (Joseph Müller) је тврдио да је Метохија углавном словенска, и даље даје податке за 3 предеоне целине (Bezirke): Призрен, Пећ и Ђаковицу, које грубо чине целокупно подручје Метохије. Подручја која се граниче са Албанијом су највише погођена досељавањем Албанаца. Од 195.000 становника Метохије, Милер је регистровао:[тражи се извор]

Милерови резултати за градове:[тражи се извор]

Карте које је израдио француски етнограф Лежан (G. Lejean) 1861. године показује да су Албанци живели на око 57% данашње територије Косова и Метохије, док слична карта коју су израдили британски путописци Мекензи (G. M. Mackenzie) и Аирби (A. P. Irby) 1867. године показује нешто мању површину.[тражи се извор] Обе карте не показују величину популације него само величину простора који заузимају.

Студија из 1871. аустријског пуковника Петера Кукуља (Peter Kukulj) за интерну употребу Аустроугарске војске показује да Призренски Мутесарифлук (који одговара у великој мери данашњем КиМ-у) има 500.000 становника, од којих:[тражи се извор]

Процењено је да је 200.000—400.000 Срба протерано из Косовског Вилајета 1876-1912, посебно током Грчко - турског рата 1897. године.[тражи се извор]

Карте које су објавили немачки историчари Хајнрих Киперт (Heinrich Kiepert), Хан (J. Hahn) и аустријски конзул Сакс (K. Sax) 1876. године показују да Албанци живе на већини територије данашње провинције, али ни оне не показују број становника већ само површину. По овим картама, региони Косовске Митровице и Косовог Поља су углавном насељени Србима, док је већина територије на западу и истоку данашње провинције насељена исламизираним Албанцима.[тражи се извор]

Етнички састав у Косовском вилајету и Пљеваљском санџаку према аустријској статистици објављеној у Бечу 1899. године:[тражи се извор]

  • Албанци - 182.650 (47,88%)
  • Срби - 166.700 (43,7%)
  • Остали (Цинцари, Черкези, Турци, Роми и Јевреји) - (8,42%)

20. век[уреди | уреди извор]

Британски новинар Хенри Бреилсфорд (Henry Brailsford) је проценио да две трећине косовско-метохијске популације чине Албанци, а остатак Срби.

За најнасељеније области Ђаковице и Пећи је објављено да имају између 20.000 и 25.000 албанских домаћинстава, према 5.000 српских. Мапа Алфреда Стеда (Alfred Stead) из 1909. показује да сличан број Срба и Албанаца живи на територији Косова и Метохије.

Немачки научник Густав Вајганд (Gustav Weigand) даје следеће статистичке податке за Косово и Метохију, базиране на предратној ситуацији пре 1912. године:

  • област Приштина: Албанци - 67%, Срби - 30%
  • област Призрен: Албанци - 63%, Срби - 36%
  • област Вучитрн: Албанци - 90%, Срби - 10%
  • област Урошевац: Албанци - 70%, Срби - 30%
  • област Гњилане: Албанци - 75%, Срби - 23%
  • област Косовска Митровица: Срби - 60%, 40% Албанци

Метохија са градом Ђаковицом је шта више дефинисана као искључиво албанска територија по Вајганду.

Структура становништва се променила пуно у 20. веку. САНУ и њен истакнути члан Васо Чубриловић, су припремили документ за исељавање Албанаца под називом Исељавање Арнаута, што је било у складу са тадашњим разменама становништва које су се догађале на Балкану.

Услед сложене политичке ситуације, простор Косова и Метохије био је мета насељавања Албанаца или Срба са циљем да се простор Косова и Метохије интегрише у албанско или српско друштво и тиме постане интегрални део једне од ових држава.

Колонизација током 20 века се дели на три најбитнија периода:

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији[уреди | уреди извор]

Попис становништва 1921. године[уреди | уреди извор]

Попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одржан је 31. јануара 1921. године.

Укупно - 439.010

Језички састав:

Попис становништва 1931. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 552.064

Језички састав:

Верски састав:

Колонизациони програми које је спроводила југословенска власт 1922-1929, и 1933-1938 доводи на Косово и Метохију 10.000 српских породица из Лике, Далмације, Херцеговине и Црне Горе, углавном на север Косова, око Косовог Поља и дуж реке Лаб.

Потписан је и споразум о емиграцији 200.000 Албанаца и Турака у Турску 1938. године. Како се Турска из овог споразума у почетним фазама из страха да неће моћи да удовољи свим захтевима за прихват и репатријацију, само је 4.000 муслимана напустило провинцију.

Власти Краљевине Југославије су процениле број Албанаца 1939. године на 125.000, што је веома потцењен број.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Већина територије је окупирана у Другом светском рату од стране марионетске италијанске државне творевине Велике Албаније, која је убила 10.000 и етнички очистила 100.000 Срба, док је у исто време населила 100.000 Албанаца из Албаније. Свим Србима, који су насељени после 1912. године и повратка Косова и Метохије под власт Србије, је забрањен повратак после Другог светског рата, што је такође смањило српску популацију у покрајини.

Пописи становништва на Косову и Метохији од 1948. године[уреди | уреди извор]

Попис становништва 1948. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 727.820

Етнички састав:

Попис становништва 1953. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 808.141

Етнички састав:

Етничке карте Косова и Метохије 1953. по општинама.
Етнички састав Срби Шиптари Црногорци Турци

Попис становништва 1961. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 963.959

Етнички састав:

Попис становништва 1971. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 1.243.693

Етнички састав:

Попис становништва 1981. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 1.584.440

Етнички састав:

Попис становништва 1991. године[уреди | уреди извор]

- Процена ПЗС Косова и Метохије:

Укупно - 1.956.196

За већи део становништва албанске народности, који је бојкотовао попис, извршена је процена од стране Покрајинског завода за статистику Косова и Метохије.

Етнички састав:

- Пописано становништво:

Укупно - 359.346

Етнички састав:

  • Срби - 194.190 (54,06%)
  • Муслимани - 57.758 (16,07%)
  • Роми - 44.307 (12,33%)
  • Црногорци - 20.365 (5,67%)
  • Албанци - 9.091 (2,53%)
  • Хрвати - 8.062 (2,24%)
  • Југословени - 3.457 (0,96%)
  • Остали - 21.933 (6,1%)

Верски састав:

Попис становништва 2011. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 1.739.825

Етнички састав:[6]

Напомена: попис из 2011. на Косову су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Косову знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Демографски подаци завода за статистику самопроглашеног Косова[тражи се извор][уреди | уреди извор]

Процене популације у доњој табели нису тотално поуздане од 1990—их година. Од 1990, подаци искључују неке рођене и умрле са појединих простора где живе Срби.

Просечна популација (x 1000) Живорођени Умрли Природна промена Стопе наталитета (на 1000) Стопе морталитета (на 1000) Природна промена (на 1000)
1948 733 27 792 10 324 17 468 37,9 14,1 23,8
1949 751 31 643 12 937 18 706 42.1 17.2 24.9
1950 764 35 222 12 991 22 231 46.1 17.0 29.1
1951 780 29 299 14 833 14 466 37.6 19.0 18.5
1952 793 35 619 13 867 21 752 44.9 17.5 27.4
1953 813 34 595 16 726 17 869 42.6 20.6 22.0
1954 832 38 595 13 201 25 394 46.4 15.9 30.5
1955 842 36 736 15 292 21 444 43.6 18.2 25.5
1956 859 37 819 13 692 24 127 44.0 15.9 28.1
1957 873 34 159 15 300 18 859 39.1 17.5 21.6
1958 890 39 285 11 598 27 687 44.1 13.0 31.1
1959 921 37 364 12 878 24 486 40.6 14.0 26.6
1960 944 41 631 13 365 28 266 44.1 14.2 29.9
1961 972 40 561 11 759 28 802 41.7 12.1 29.6
1962 997 41 336 15 024 26 312 41.5 15.1 26.4
1963 1 021 41 525 12 423 29 102 40.7 12.2 28.5
1964 1 046 42 557 12 731 29 826 40.7 12.2 28.5
1965 1 075 43 569 11 767 31 802 40.5 10.9 29.6
1966 1 101 42 429 10 266 32 163 38.5 9.3 29.2
1967 1 131 44 001 11 308 32 693 38.9 10.0 28.9
1968 1 159 44 627 10 781 33 846 38.5 9.3 29.2
1969 1 189 46 480 10 892 35 588 39.1 9.2 29.9
1970 1 220 44 496 10 829 33 667 36.5 8.9 27.6
1971 1 254 47 060 10 312 36 748 37.5 8.2 29.3
1972 1 291 47 943 10 270 37 673 37.1 8.0 29.2
1973 1 329 47 714 10 358 37 356 35.9 7.8 28.1
1974 1 367 49 847 10 075 39 772 36.5 7.4 29.1
1975 1 406 49 310 10 018 39 292 35.1 7.1 27.9
1976 1 446 51 355 10 149 41 206 35.5 7.0 28.5
1977 1 487 49 849 9 811 40 038 33.5 6.6 26.9
1978 1 526 49 027 9 776 39 251 32.1 6.4 25.7
1979 1 566 48 125 9 575 38 550 30.7 6.1 24.6
1980 1 555 53 147 8 909 44 238 34.2 5.7 28.4
1981 1 595 48 111 9 677 38 434 30.2 6.1 24.1
1982 1 629 52 865 10 479 42 386 32.5 6.4 26.0
1983 1 664 49 645 11 040 38 605 29.8 6.6 23.2
1984 1 699 55 243 10 573 44 670 32.5 6.2 26.3
1985 1 735 53 925 11 826 42 099 31.1 6.8 24.3
1986 1 773 54 519 10 446 44 073 30.7 5.9 24.9
1987 1 811 56 221 10 307 45 914 31.0 5.7 25.4
1988 1 850 56 283 10 257 46 026 30.4 5.5 24.9
1989 1 889 53 656 10 181 43 475 28.4 5.4 23.0
1990 1 930 55 175 8 214 46 961 28.6 4.3 24.3
1991 1 967 52 263 8 526 43 737 26.6 4.3 22.2
1992 2 006 44 418 8 004 36 414 22.1 4.0 18.2
1993 2 043 44 132 7 804 36 328 21.6 3.8 17.8
1994 2 077 43 450 7 667 35 783 20.9 3.7 17.2
1995 2 113 44 776 8 671 36 105 21.2 4.1 17.1
1996 2 151 46 041 8 392 37 649 21.4 3.9 17.5
1997 2 186 42 920 8 624 34 296 19.6 3.9 15.7
1998 2 000 41 752 8 123 33 629 20.9 4.1 16.8
1999 2 000 40 020 7 569 32 451 20.0 3.8 16.2
2000 2 000 38 667 7 115 31 552 19.3 3.6 15.8
2001 2 000 37 412 6 672 30 740 18.7 3.3 15.4
2002 1 985 36 136 5 654 30 482 18.2 2.8 15.4
2003 2 016 31 994 6 417 25 577 15.9 3.2 12.7
2004 2 041 35 063 6 399 28 664 17.2 3.1 14.0
2005 2 070 37 218 7 207 30 011 18.0 3.5 14.5
2006 2 100 34 187 7 479 26 708 16.3 3.6 12.7
2007 2 126 33 112 6 681 26 431 15.6 3.1 12.4
2008 2 153 34 399 6 852 27 547 16.0 3.2 12.8
2009 2 175 34 240 7 030 27 210 15.7 3.2 12.5
2010 1 775 33 751 7 234 26 517 15.3 3.2 12.1
2011 1 801 27 626 7 111 20 515 15.3 3.9 11.4
2012 1 815 27 743 7 317 20 426 15.3 4.0 11.3
2013 1 837 29 327 7 135 22 192 16.0 3.9 12.1
2014 1 861 25 929 7 634 18 295 13.9 4.1 9.8
2015 1 884 24 594 8 202 16 392 13.0 4.3 8.7
2016 1 905 23 416 8 495 14 921 12.3 4.4 7.9
2017 1 920 23 402 8 738 14 664 12.1 4.5 7.6
2018 1 793 22 870 8 998 13 872 12.8 5.0 7.8
2019 1 788 21 798 9 430 12 368 12.2 5.3 6.9
2020 18 186 11 108 7 078

Демографски подаци ЦИА-е[7][уреди | уреди извор]

Структура старости[уреди | уреди извор]

  • 0-14 година: 27,2% (мушки 258.078/женски 237,987)
  • 15-64 година: 66,1% (мушки 630,350/женски 576,946)
  • 65 година и више: 6,7% (мушки 51,668/женски 70,603) (2011 процена)

Средње године[уреди | уреди извор]

  • укупно: 26,7 година
  • мушки: 26,3 година
  • женски: 27,2 година (2011 процена)

Однос полова[уреди | уреди извор]

  • на рођењу: 1.085 мушки/женски
  • испод 15 година: 1,09 мушки/женски
  • 15-64 година: 1,09 мушки/женски
  • 65 година и више: 0,74 мушки/женски
  • укупна популација: 1,06 мушки/женски (2011 процена)

Писменост[уреди | уреди извор]

Методологија: проценат популације старије од 15 година који зна да чита и пише

  • укупна популација: 91,9%
  • мушки: 96,6%
  • женски: 87,5%

Емиграција[уреди | уреди извор]

Број држављана са Космета који се налазе у следећим земљама: Напомена: У неким статистикама урачунати су они који су рођени на Космету, а немају држављанство неке од следећих земаља, а у дугим сви они који су рођени на Космету и живе у наведеним земљама са држављанством те земље или без њега.

  • Њемачка Немачка 262.005 (31. 12. 2021.)[8]
  • Швајцарска Швајцарска 115.921 (март 2022)[9]
  • Италија Италија 45.448 (2016)[10]
  • Аустрија Аустрија 34.036 (јануар 2022)[11]
  • Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 28.761 (2011)[12][13][14]
  • Словенија Словенија 22.386 (2022)[15]
  • Норвешка Норвешка 16.850 (2022)[16]
  • Шведска Шведска 11.920 (2021)[17] (нису урачунати они рођени у Југославији и СЦГ)
  • Белгија Белгија 5.401 (2021)[18]
  • Канада Канада 2.865 (2016)
  • Данска Данска 2.738 (2017)[19]
  • Луксембург Луксембург 1.664 (2017)[20]
  • Аустралија Аустралија 1.476 (2021)[21]
  • Чешка Чешка 1.372 (2020)[22]
  • Хрватска Хрватска 1.188 (2011)
  • Лихтенштајн Лихтенштајн 425 (2019)[23][24]
  • Исланд Исланд 230 (2017)[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Anton Bebler, Propuštena prilika”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2009. г. Приступљено 15. 6. 2009. 
  2. ^ Турски катастарски попис (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у Истанбулу, 1972 Институт за Блискоисточне студије у Сарајеву је урадио превод тог пописа под називом Област Бранковића — опширни катастарски попис из 1455. године)
  3. ^ Турски попис на Космету из (1455), стр. 13 хиљада српских кућа, само 46 албанских („Вечерње новости“, 30. мај 2015)
  4. ^ strana 183[мртва веза]
  5. ^ strana 106[мртва веза]
  6. ^ Ethnic composition of Kosovo 2011
  7. ^ CIA - The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2020), Приступљено 1. 4. 2013.
  8. ^ [1]
  9. ^ Population résidante permanente étrangère selon la nationalité Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2016), OFS, consultà le 11 mars 2015.
  10. ^ „Database - Eurostat”. ec.europa.eu. 
  11. ^ „Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland”. statistik.at. Приступљено 6 février 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  12. ^ „2011 Census: QS213EW Country of birth (expanded), regions in England and Wales”. Office for National Statistics. 26. 3. 2013. Приступљено 16. 6. 2015. 
  13. ^ „Country of birth (detailed)” (PDF). National Records of Scotland. Приступљено 16. 6. 2015. 
  14. ^ „Country of Birth - Full Detail: QS206NI”. Northern Ireland Statistics and Research Agency. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2015. 
  15. ^ Database - Eurostat
  16. ^ Immigrants and Norwegian-born to immigrant parents - SSB
  17. ^ „Folkmängd efter födelseland 1900–2017” (на језику: Swedish). Statistics Sweden. Приступљено 21. 2. 2018. 
  18. ^ lien :http://ec.europa.eu/eurostat/data/database Modification le 4 mars 2018
  19. ^ Rapport sur l'immigration au Danemark Tal og faktapå udlændingeområdet 2013 Forår 2014lien : https://www.nyidanmark.dk/NR/rdonlyres/3333AA1E-0107-423F-A859-0A25BF24CFA9/0/Talogfakta2013.pdfhttp://dst.dk/en/Statistik/emner/indvandrere-og-efterkommere/indvandrere-og-efterkommerehttp://www.dst.dk/en/Statistik/emner/indvandrere-og-efterkommere/indvandrere-og-efterkommere Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017)
  20. ^ Statec - État de la population http://www.statistiques.public.lu/stat/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=12859&IF_Language=fra&MainTheme=2&FldrName=1
  21. ^ [2]
  22. ^ Data on number of foreigners | CZSO
  23. ^ http://www.llv.li/files/as/fl-in-zahlen-englisch-2016.pdf
  24. ^ Eurostat "base de données"
  25. ^ PX-Web - Select variable and values

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]